Врбас је ријека у западном дијелу Босне и Херцеговине, дугачка око 235 km, са површином слива од око 6.273 km². Настаје од два врела на јужној падини планине Вранице (Зец планини). Извире на око 1.530 метара надморске висине (mnm) и дренира централни дио сјеверних падина Динарског планинског масива. Код Српца се улијева се у ријеку Саву на око 96 mnm. На свом путу од извора до ушћа усјеца композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тјесно, Бањалучку котлину и Лијевче поље. При том ствара три карактеристичне цјелине: у горњем току од извора до Јајца Врбас је планинска ријека с много брзака и слапова, у средњем току, од Јајца до Бање Луке, са наглашеним падом корита пробија се кроз дубоки кречњачки кањон, а у доњем току, од Бање Луке до ушћа, типична је равничарска ријека. Врбас има 36 директних притока дужих од 10 километара, а најзначајније су: Угар, Црна ријека, Плива и Врбања. Просјечан пад главног тока Врбаса је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. Просјечна надморска висина је око 690 mnm. Просјечне годишње падавине крећу се од око 800 mm при ушћу Врбаса у Саву до око 1.500 mm на јужном дијелу његовог слива. Просјечно вишегодишње отицање са слива ријеке Врбаса износи око 132 m3/s. Просјечно специфично отицање износи око 20,7 l/s по km2. Просечни коефицијент отицаја је око 0,59. Режим течења воде у сливу ријеке Врбас је неравномјеран. Минимални протицаји падају на око 22-23% од просјечног вишегодишњег протицаја, а екстремно и до 10% код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање. Максимални протицаји су око пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја. Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу. Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, са минималним протицајима у августу. Врбас је на свом цјелокупном току створио идеалне услове за развој биодиверзитета. Литице кањона Врбаса су дом орловима, соколовима и јастребовима. Његовим зеленим водама пливају и липљен, пастрмка и младица, па је ова прелијепа ријека једна од најатрактивнијих за риболовце. На његовим обалама, или у њиховој непосредној близини, налазе се градови Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце и Бања Лука. На сливу Врбаса живи око 500.000 становника. ЗП „Хидроелектране на Врбасу“ велику пажњу поклања инвестицијама и далјем развоју постојећих и нових капацитета. Константно се тежи повећању продуктивности као и одржању погонске спремности на највећем нивоу. У функцији остварења ових цилјева, предузеће континуирано инвестира у ревитализацију, модернизацију, те развој система и опреме. С обзиром на чињеницу да елекрана ради већ 30 година, те да је поједина опрема при крају свог животног вијека текући и будући планови су у знаку интензивнијег инвестирања у замјену и модернизацију опреме и система. У оквиру инвестиција везаних за модернизацију опреме у протеклом периоду међу значајнијима издвајамо реконструкцију генераторских заштита, електронске регулације турбине, системама беспрекидног напајања, побудног система и генераторских прекидача 110 кВ на оба агрегата. У наредном периоду извршићемо замјену „SCADA“ система, замјену и модернизацију система расхладне воде оба агрегата и реконструкцију 110 kV постројења. Ништа мања пажња не поклања се ни реконструкцији и осавремењавању оскултациног система бране ХЕ “Бочац”. У протеклом периоду уграђен је велики број инструмената за аутоматско и телеметријско очитавање мјерних величина, а у цилју што квалитетније оцјене стања и прогнозе понашања бране. Реконструисана је метеоролошка станица, те извршено унапређење система сеизмолошког осматрања. У плану је и израда информационог система за техничко осматрање бране. У току је и имплементација друге фазе хидроинформационог система. Увођењем хидроинформационог система слива Врбаса стварају се услови за повећано искоришћење хидроенергетског потенцијала слива Врбаса. Систем подразумјева праћење и предвиђање метеоролошких појава, првенствено количине падавина, што далје омогућава израду много ефикаснијег плана производње.