• ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град
  • +387 50 225 317            Webmail

Геолошко-сеизмичке карактеристике слива ријеке Врбас

Терен анализираног дијела сливног подручја припада брдско-планинском, а само мањи дио равничарском типу рељефа. Већим дијелом, у брдско-планинском типу рељефа, водотоци имају уске долине облика кањона или клисуре. У њима су се формирали флувијалани облици рељефа, ријечне терасе и алувијалне површине, а ријетко и аде. Осим флувијалних облика на терену слива Врбаса су веома развијене крашке појаве. Најкрупније су Купрешко и Гламочко поље, крашке увале Добриња и Стричићи. Честе су и мање појаве као што су еставеле, понори, вртаче.

Старост стијенских маса на простору слива ријеке Врбас протеже се од силур-девона до плиоцена. Највећим дијелом терен слива ријеке Врбаса граде мезозојски седименти, преовлађујуће карбонатног састава.

Слив ријеке Врбас се распростире преко три крупне геотектонске јединице. Крајњи, сјеверни дио припада мирном, уједначеном Панонском базену. Узводно, укључујући и сјеверни дио средишњег простора слива, терен граде кредни кречњачко-флишни седименти и јурски офиолитски меланж. Средишњи и јужни дио слива граде палеозојске седиментно-метаморфне, тријаске седиментне и вулканске стијенске масе, карактеристичне за унутрашње Динариде.

Хидрогеолошка својства стијенских маса се, у највећем степену, међусобно разликују и имају највећи утицај на хидрогеолошка својства овог подручја, а најзначајнија су: мало отицање, а велика инфилтрација у подземље атмосферских падавина, постојање природних, издашних, подземних акумулација и бројна врела у долинама Врбаса, Пливе и њихових притока. У цјелини гледано, спољашње Динариде карактеришу стијенске масе гдје доминирају хидрогеолошки колектори пукотинско-кавернозне порозности и велике трансмисибилности. Унутрашњи Динариди имају значајно другачија хидрогеолошка својства јер у њиховом саставу преовлађују кластични седименти тријаса и палеозоика. Они се сврставају у хидрогеолошке изолаторе са слабо развијеном пукотинском порозношћу, што мјестимично омогућује формирање мале и слабо издашне подземне акумулације. Супротно, таква хидрогеолошка својства условила су бројне површинске сталне или повремене водотоке. Панонски базен граде углавном водонепропусне стијене, слабе пукотинске и интергрануларне порозности. На разматраном подручју постоје, у оквиру већих масива карбонатних седимената, хидрогеолошки колектори преовлађујуће кавернозне порозности и они чине најзначајније подземне акумулације, чије се пражњење одвија кроз крашка врела. Посебну целину чине вулканити којих има у све три геотектонске јединице. Они су по правилу хидрогеолошки изолатори усљед слабе испуцалости.

Од инжењерскогеолошких врста стијенских маса, убејдљиво најчешће су чврсто везане стијене. Међутим, оне се никако не могу генералисати, како због петрографских карактеристика, тако и због стања испуцалости-распаднутости. Због тога се у петрографско-минералошком смислу издвајају: карбонатне стијене, базичне магматске стијене,
силицијске стијене и седименти глиновитог везива

Подручје слива Врбаса се у погледу сеизмичности, грубо може подијелити на 4 цјелине:

  • Сјеверни, доњи Врбас, низводно до ушћа ријеке Црквена (Mmax~5,7-6,5, 1=8-9° MSC),
  • Средишњи ток Врбаса, од Јајца до ријеке Црквена (Mmax~5,0-6,5, 1=7-9° MSC),
  • Југозападни дио слива (Mmax*5,0-6,5, 1=7-9° MSC) и
  • Југоисточни дио слива (Mmax*4,8-6,5, 1=7-9° MSC).

Због најмањег епицентралног растојања од највећег жаришта (Бања Лука), средишњи дио слива Врбаса се сматра најугроженијим подручјем.

Хидроенергетски потенцијал

Релевантне студије показују да распложиви хидроенергетски потенцијал слива ријеке Врбас износи око 4270 GWh електричне енергије, у средње влажној години, од чега на основни водоток отпада 2510 GWh или 58,8%, а на све притоке 1760 GWh или 41,2 %. Хидроенергетски потенцијал ријеке Врбас на цијелом њеном сливу искориштен је тек нешто више од петине, а на подручју тока кроз РС још и мање. Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса који износи око 3.200 GWh данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5 одсто кроз хидроелектране Јајце 1, Јајце 2 и Бочац.

Saznajte više
Истражни радови

Експлоатација хидропотенцијала у средњем току ријеке Врбас, на потезу од ХЕ „Јајце 2" до Бања Луке, разматрана је током времена у више варијанти. У зависности од потреба за енергијом и у складу са датим околностима, презентована су варијантна рјешења са четири, три, двије, једном те опет три и сада четири степенице и то ХЕ „Бочац", ХЕ „Крупа", ХЕ „Бања Лука-ниска" и ХЕ „Новоселија". Овим би се задовољили многи критеријуми од којих су најважнији изградња значајних енергетских објеката у близини центара потрошње и избјегавање градње велике акумулације у близини бањалучког тектонског жаришта. У скорије вријеме, а у циљу бољег искоришћења енергетског потенцијала средњег тока ријеке Врбас, предузеће "Хидроелектране на Врбасу" а.д. поставило је себи циљ да у наредном периоду изврши проширење производних капацитета изградњом нових хидроелектрана. У сладу са тим, предузеће је финансирало израду нове студије о могућностима изградње хидроелектрана у дијелу слива Врбаса у Републици Српској.

Saznajte više
Хидролошко-метеоролошки показатељи

Прве значајније хидролошке обраде Врбаса датирају из 1946. године. Интензивније прикупљање основних података почело је 1952. године код израде основног пројекта искоришћења водних снага у сливу Врбаса. Након тога, долази неколико значајних обрада од којих се издвајају: „Основни пројект енергетског искоришћења Врбас-Плива" - Елетропројект Сарајево 1954. године, затим „ХЕ Бочац" - Инвестициони програм - Енергоинвест Сарајево 1957. године и „Водопривредна основа слива Врбас" - Завод за водопривреду Сарајево, 1962. године. Године 1971. урађена је „Студија енергетског искори-шћења воде средњег Врбаса" од стране Енергоинвеста из Сарајева, а последња важећа студија је „Водопривредна основа слива ријеке Врбаса" из 1987. године.

Saznajte više
или идите директно на страницу бр. »