Зависно предузеће „Хидроелектране на Врбасу“ а.д. Мркоњић Град је од почетка свог пословања имало за циљ достизање лидерске позиције, у свим елементима пословања, у својој бранши, на територији Републике Српске и Босне и Херцеговине. Развојни планови предузећа "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град везани су првенствено за хидроенергетско искоришћење слива ријеке Врбас низводно од постројења ХЕ „Бочац". Сагледавањем могућности коришћења хидроенергетског потенцијала слива ријеке Врбас који припада Републици Српској, констатовано је да неискоришћени технички потенцијал износи 1118,1 ГWх. Сва досадашња истраживања и израђена пројектна документација указују на атрактивност изградње хидроенергетских постројења нарочито у средњем дијелу слива ријеке Врбас. Студија хидроенергетског кориштења средњег тока ријеке Врбас, коју је израдио Институт за водопривреду "Јарослав Черни" из Београда, показала је да су са аспекта могуће производње електричне енергије далеко најзначајнији потенцијални енергетски пројекти на средњем току Врбаса, гдје је могуће изградити неколико електрана са великом годишњом производњом, а то су ХЕ „Бочац 2", ХЕ „Крупа" 228, ХЕ „Крупа" 218, ХЕ „Крупа" 214, ХЕ „Грбићи" 204, ХЕ „Бањалука" 204, ХЕ „Карановац" и ХЕ „Новоселија" 172,5 и 174,6. За сваку појединачну хидроелектрану извршене су хидролошке, хидрауличке, енергетске и техноекономске анализе са посебним освртом на утицај изградње ХЕ на животну средину. Тако је у складу са студијом и плановима развоја и проширења производних капацитета изграђен и пуштен у погон нови производни објекат ХЕ “Бочац 2“, која је изграђена тако да задовољава савремене трендове и технолошка достигнућа која се примијењују на страним тржиштима. Опрему која је у њу уграђена произведена је од стране реномираних свјетских произвођача. У питању је опрема која испуњава европске и свјетске стандарде, како у дијелу ефикасности, тако и дијелу заштите на раду и заштите животне средине. Тако су, примјера ради, у ХЕ „Бочац 2“ уграђена два капсулна агрегата, сваки од њих тежак 55 тона и снаге 5 МW, који су данас међу првим агрегатима овог типа уграђеним на подручју бивше Југославије. Хидроелектране, као капитални објекти, се не граде често. Ретке су генерације градитеља које су имале срећу да учествују на пројектима сличне комплексности. Из тог разлога после овако успешно обављеног посла сви могу да буду поносни на свој допринос изградњи овако сложеног објекта. Најважнији аспект оваквих пројеката је да грађани Републике Српске добијају потпуно нове изворе енергије, који битно утичу на квалитет рада читавог енергетског система и који ни на који начин не угрожавају околину, а поготово треба имати у виду да у овом делу државе постоји одређен дефицит у производњи електричне енергије. Стога је потпуно оправдано размишљати о даљем развоју енергетског система градњом нових постројења на бази чисте и обновљиве енергије.