Хидроелектране на Врбасу
 

16.12.2011

Почетни радови на изградњи објекта и постројења

Организација скретања ријеке Врбас кроз опточни тунел
Изградња ХЕ Бочац

За сам почетак градње хидроелектране „Бочац" везује се крај 1976. године. Прва фаза изградње обухватила је измјештање једног дијела магистралног пута Јајце-Бања Лука пошто је пројектом предвиђено потапање постојећег. Ове радове је требало пажљиво планирати и спроводити да не би дошло до угрожавања остатака старог града Бочац.

У почетној фази изградње хидроелектране „Бочац" један од најважнијих и најкомпикованијих радова је скретање ријеке Врбас како би се обезбједили услови за почетак грађевинских радова у кориту ријеке. У ту сврху, на мјесту будуће хидроелектране, приступило се изградњи опточног тунела.

Поред тога што је у почетној фази радова опточни тунел служио за привремену евакуацију воде, у каснијој и дефинитивној изведби са изградњом бочног прелива, опточни тунел ће служити за евакуацију великих вода. У погледу одвијања радова на изградњи опточног тунела, као повољна показала се десна обала јер се постојећа путна саобраћајница налазила са лијеве стране. Завршетком ископних радова формирана је тунелска цијев дужине 330 метара и пречника од 9,6-10 метара, а биланс ископаног материјала износио је око 25.500 m3 стијенске масе. Просјечно дневно напредовање збирних ископних фаза опточног тунела износило је 1,855 m/ календарском дану. Бетонирање тунела спроведено је од стране РО „Хидроградња" Сарајево кроз четири дионице:

  1. тунелска цијев ст. 184,24 до ст. 365,50 m,
  2. дионица тунела од ст. 59,00 до ст. 184,24 m,
  3. улазна грађевина са прелазним дијелом од ст. 45,50 до ст. 59,00 m и
  4. излазна грађевина са прелазним дијелом од ст. 365,50 до ст. 375,50 m.

Након скретања ријеке Врбас у новоизграђени опточни тунел, приступило се наставаку изградње помоћних објеката који ће прижити трајну заштиту будуће грађевинске јаме од поплавних и процједних вода. У ту сврху, пројектом је била предвиђена изградња узводне и низводне помоћне бране са ињекционом завјесом. Узводна помоћна брана изграђена је као гравитациона бетонска преграда. Положај јој је узводно од мјеста гдје ће се градити главна брана са везом на улазни лијевак опточног тунела. Висина узводне помоћне бране је 8,75 m на коти 237,50 m.n.m.

Иако је у току грађења главне бране и машинске зграде више пута долазило до повећања водостаја, искуствени подаци говоре да није било плављења иако је ниво воде често досезао коту од 235,50 m.n.m. на узводној помоћној брани.

Низводна помоћна брана је лоцирана низводно од машинске зграде, а пројектована је такође као гравитациона бетонска брана са висином од 2 до 6,94 метра. Висина бране је пројектована на коту 235,50 m.n.m. као би се заштитила грађевинска јама од плављења доње воде, код протицања тунелом од 360 m3/s, а за максималну коту воде на помоћној узводној брани од 237,50. У току извођења установљено је да крајња кота круне бране није довољна да заштити од плављења па је висина повећана за 0,80 m по читавој дужини што се касније показало као сасвим оправдано.