16.12.2011

Технологија бетонирања објеката

Технологија бетонирања објеката
Динамика бетонирања бранеа објеката
Технологија бетонирања објеката
Технологија бетонирања објеката

За објекте ХЕ „Бочац" првобитно је био предвиђен цемент типа „Чапљина" производње ДЦ Сплит. Овај цемент је кориштен за изградњу објеката хидроелектране све до краја 1979. године. Међутим, због отежаних услова снабдијевања овим материјалом, транспотрне даљине и још неких параметара, од почетка 1980. године примјењиван је цемент Какањ, ЈУС БЦ.1.013. У брану је уграђиван бетон МБ-30 са количином цемента од 250 kg/m3 бетона. За све остале објекте коришћен је бетон МБ-30 са количином цемента од 350 kg/m3 бетона.

Агрегат за бетон је коришћен из природног материјала који је вађен дијелом из депоа шљунка, а дијелом из материјала добијеног багерисањем ријечног корита. Агрегат је добијен сепарисањем материјала и прањем водом под притиском на ситу сепарације.

За справљање бетона је коришћена вода из ријеке Врбас, а водозахват је био низводно од излазне грађевине опточног тунела. Вода је задовољавала све постављене услове за справљање свјеже бетонске масе. Важно је напоменути да на објекту ХЕ „Бочац" нису били предвиђени, а нити коришћени, никакви адитиви за бетон.

Транспорт бетона од бетонаре до прихватног мјеста вршен је специјалним возилима тзв. силобусима (DAIMLER BENZ) чија је каросерија имала корисну запремину од 6 m3 бетона. Удаљеност од мјеста справљања до мјеста прихвата је била 250 метара.

Вертикални транспорт бетона за бетонирање бране и улазне грађевине је вршен искључиво торањским дизалицама. За ту сврху су биле инсталисане двије торањске дизалице и то „POTAIN" Ј5/45 И „POTAIN" 8520 L. Обе дизалице су биле лоциране на простору између бетонске бране и машинске зграде.

Бетон у објекте ХЕ „Бочац" је уграђиван ручно. У објекат бране, разгртање бетона се вршило ручно са вибрирањем первибраторима 0 90 mm, док се у остале објекте уградња вршила помоћу „SCHWING" пумпе уз коришћење вибратора 0 75 mm и 0 45 mm.

Приликом анализе вођења слојева узето је да је вријеме почетка везивања цемента 2,5 сати. У том времену, бетон је морао бити справљен, уграђен, извибриран, те обновљен слој и поново извибриран. Овај услов је директно одредио и редослијед вођења слојева у блоку.

Свака зона бетонирања је била омеђена узводним и низводним лицем бране, те радијалним спојницама. У том случају за обраду су долазиле у обзир само хоризонталне спојнице, односно евентуално брушење и обавезно кречење радијални спојница. Обрада се састојала у испирању хоризонталних спојница зраком и водом. Постепено, како бетон отврдњава повећаван је притисак на млазници. Ово испирање је вршено отприлике за половину дебљине зрна, а ради бољег везивања новог слоја за постојећи. При овоме се губило просјечно око 0,6% од количине бетона у брани. Блок који је избетониран требало је да се његује у љетњем и зимском периоду. Сљедећи слој је могао бити нанесен тек након 3-5 дана након бетонирања претходног слоја.

Као веза двају слојева, наноси се слој од 2 cm бетона из којег је одстрањена најкрупнија фракција. Спојница није смјела бити необновљена дуже од 10 дана, а уколико је то некада и био случај, морали су се подузети специјални кораци (уградња бртве са узводне стране и сл.).

За тијело бране коришћена је метална оплата типа „CIFA" која је у то вријеме спадала у групу савремених преносних оплата. Дизање оплате на блоковима бране је вршено торањским дизалицама и виљушкаром преуређеним за дизање оплате. По завршетку посла на једном блоку, виљушкар је торањском дизалицом
преношен на други блок. Оплата за остале објекте претежно се састојала од готових дрвених табли и табли водоотпорне шпере.

У периоду изградње хидроелектране „Бочац", годишење је било ангажовано око 500 запослених у просјеку, при чему су највећи удио заузимали квалификовани радници. У периоду од 1979-1981, у бетонску лучну брану, машинску зграду и брану на компензационом базену уграђено је око 138.000 m3 бетона и потрошено је око 25.000 тона арматуре.